Autofagja i korona su u vreme pandemije dva veoma pretraživana pojma. Bez obzira na popularnost stekla sam utisak da je uticaj autofagije na širenje zaraze, kao i na postupak lečenja zapostavljen.
Moj cilj je da ovim tekstom podsetim na urođenu moć samoisceljenja ljudskog organizma. Naš sistem odbrane je pametan i sposoban je da se bori protiv svih virusa i mikroorganizama pa i korone.
Da li bismo trebali da primenjujemo povremeni post za vreme korone?
Pa kako je virus svuda okolo, neminovno je da ćemo svi doći u dodir sa njim. Kada je već tako, treba učiniti sve da organizam da snažan odgovor i izbori se bez posledica.
Naime postoje izvesni režimi ishrane i posta koji bi mogli da nam pomognu u borbi protiv virusa i podignu imunitet.
Korona i drugi slični virusi napadaju upravo autofagiju u ćelijama i blokiraju je. Kada gladujemo mi stimulišemo autofagiju. Dakle odgovor na pitanje je jasan.
Treba praktikovati povremeni post u cilju stimulacije autofagije i u vreme pandemije. (1)
KOJE VRSTE POVREMENOG POSTA se PREPORUČUJU U VREME KORONE
Dr. Françoise Wilhelmi de Toledo za vreme korone preporučuje povremeni post 16:8. Ovaj režim podići će imunitet i raspoloženje kao i sveukupno zdravlje organizma.
Za početnike najbolji režim posta je 12:12. Ovo bi značilo da večerate u 20h i ne jedete do ujutru u 8. Ukoliko često jedete ovaj post će vas lepo podsetiti kako izgleda osećaj gladi i pokrenuti metabolizam.
Zatim stimulišite autofagiju, terajte ćelije da izvrše čišćenje svega što ne valja unutar njih. To ćete postići postom od 17 i više sati. (2)
Takođe koristan je i post od 24 sata. Tada se stimuliše hormone rasta, a matične ćelije u sistemu za varenje se obnavljaju.
Autofagija i korona VS duži post
Naime Dr. Françoise Wilhelmi de Toledo ne preporučuje duge postove od jednog i više dana, pogotovu ne u doba korone s obzirom da zahtevaju pažljivu pripremu.
Duži post zahteva vežbu kao i tačno određenu ishranu u dane kada jedemo. Ukoliko niste spremni može imati neke neželjene efekte koje vas mogu kasnije odvratiti od posta. Naš metabolizam mora biti treniran za duže postove.
Ovo važi naročito za one koji nikada nisu primenjivali povremeni post. I ne samo to. Ukoliko imate bilo kakve tegobe ili hronične bolesti pre početka dužeg posta trebalo bi da se posavetujete sa stručnjakom.
Isto tako, ukoliko ste već inficirani ne bi trebalo da primenjujete povremeni post, međutim keto dijeta se preporučuje.
Autofagija i korona – ishrana
Da bi imuni sistem pravilno reagovao nivo šećera u krvi mora biti nizak. Takođe nivo insulina mora biti stabilan.
Visok šećer stvara upale u organizmu. Znamo da povremeni post kontroliše nivo šećera u krvi, što znači da ga treba praktikovati kao meru prevencije.
Osim posta keto dijeta je prva preporuka kako bi se šećer držao nisko. Ako je šećer u krvi visok, naš imuni sistem pada.
20 do 50 grama ugljenih hidrata dnevno bi bio maksimalni dnevni unos.
Osim toga postoje studije koje sugerišu da su ketoni korisni za imunološku funkciju.
Ukoliko niste ni na kakvom dijetalnom režimu prva preporuka su sveže voće i povrće. Izbegavajte prerađenu hranu, ne samo zbog autofagije i korone, već i inače.
Koje nutrijente treba unositi u vreme korone
Da ponovimo, ishrana treba da bude bazirana na mastima, i u nešto manjoj meri proteinima.
Osim toga neophodni su vitamin A, C, E, cink i selen.
Ja sam ovu preporuku za suplemente dobila u kovid ambulanti prilikom testiranja.
Sve navedeno ne vredi bez glutationa. To je glavni antioksidans u telu, proizvode ga naše ćelije. Bez glutationa antioksidansi kao što su vitamin C i vitamin E ne vrše svoju funkciju. Glutation podiže imunitet, on glavni za čišćenje organizma od otrova.
Naravno, sve navedene mikronutrijente treba unositi kroz hranu. Suplementacija se preporučuje samo u slučaju infekcije koronom po preporuci lekara.
Hrana koja sve ovo sadrži jeste: sirivo koštunjavo voće, semenke suncokreta i bundeve, seme lana, zeleno lisnato povrće.
Osim navedene hrane za glutatoin neophodno je i da se naspavamo.
Koje još preventivne mere treba da primenjujemo
Autofagija i korona i fizički stres
Nisu samo mikroorganizmi i virusi ti koji nas napadaju i zbog kojih se razbolimo. Takođe, treba eliminisati supstance koje stvaraju oksidativni stres. To je stanje kada unosimo više oksidativnih materija nego što je naše telo u stanju da eliminiše. One mogu da oštete naše ćelije, čak do nivoa DNK.
Oksidativnih materija ima u cigaretama, alkoholu, zagađenom vazduhu i vodi, pesticidima, radijaciji. Praktično ima ih svuda oko nas. Njihov napad na organizam jednak je napadu virusa. Zato se moramo informisati o ovim materijama i izbegavati ih koliko god je to moguće.
Autofagija i korona i metabolički stres
Tu je i metabolički stres koji telo doživi na primer kada se prejedemo, ili jedemo previše šećera ili previše industrijske hrane. Sve to slabi naš imunitet.
Čak i preterano vežbanje, što nikada ne bi predpostavili, predstavlja stres koji slabi odbrambenu moć organizma.
Ne preterujte ni sa radom. Preterano opterećenje za organizam je isto kao da jedete težak “junk food”.
Emotivni stres nas takođe iscrpljuje, čak i više nego fizički. Izloženost negativnim situacijama ili toksičnim ljudima, ili ukoliko smo i sami negativni.
Dalje osećaji krivice, srama, manjak samopouzdanja mogu voditi padu imuniteta. Bes i mržnja proizvode u telu molekule koji oštećuju ćelije a moć odbrane od virusa i bakterija slabi.
Da zaključimo
Dugoročno, povremeno gladovanje može ojačati imuni sistem.
Autofagija čisti i regeneriše naše ćelije i tako im pomaže da se odbrane od infekcije. Treba je stimulisati kako u vreme korone tako i drugih virusa.
Nemojte sedeti pasivni i čekati da vam neko prepiše lek. Iskoristite ono što već posedujete. Ojačajte sami soje odbrambene mehanizme.
